Zelena poslanička grupa Skupštine Crne Gore održala je sastanak sa Ministarstvom energetike i rudarstva posvećen Nacrtu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana do 2030. godine (NEKP), dokumentu koji ima strateški značaj za energetsku tranziciju i klimatsku politiku Crne Gore.

Na početku sastanka, poslanik Dejan Đurović zahvalio je ministru energetike i rudarstva Admiru Šahmanoviću na spremnosti da kroz platformu Zelene poslaničke grupe zakonodavna i izvršna vlast sarađuju u procesu izrade ovog važnog dokumenta. On je posebno istakao značaj produženja roka javne rasprave do 10. oktobra 2025. godine, čime se omogućava šira uključenost stručne i zainteresovane javnosti.

Ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović naglasio je da je „Crnoj Gori potrebna jasna vizija i smjernice za dalji razvoj energetike i upravljanje klimatskim promjenama, a upravo NEKP predstavlja takav dokument“. On je podsjetio da Plan obuhvata politike i mjere u oblastima dekarbonizacije, energetske efikasnosti, energetske sigurnosti, unutrašnjeg energetskog tržišta, istraživanja, inovacija i konkurentnosti.

Šahmanović je najavio da je u završnoj fazi izrada Zakona o prekograničnoj razmjeni električne energije i prirodnog gasa, čijim usvajanjem će se obezbijediti potpuno usklađivanje sa evropskom regulativom. Takođe je istakao da će potpisivanje memoranduma sa Italijom omogućiti povezivanje tržišta i pozicionirati Crnu Goru kao energetsko čvorište Zapadnog Balkana i most prema Evropskoj uniji. „Crna Gora je prepoznata kao lider u regionu po stepenu usklađenosti zakonodavstva sa evropskim pravnim okvirom, a NEKP trasira put ka održivoj i konkurentnoj ekonomiji“, poručio je ministar.

Posebno je ukazao na izazove energetske sigurnosti, ističući da je pronalaženje alternativnih izvora za proizvodnju bazne energije, koju trenutno obezbjeđuje Termoelektrana Pljevlja, jedno od ključnih pitanja.

Glavne karakteristike NEKP-a predstavio je prof. dr Zoran Miljanić, koji je naglasio da su nacionalni ciljevi do 2030. godine izuzetno zahtjevni i da su postavljeni prije same izrade dokumenta. On je istakao da Crna Gora raspolaže značajnim potencijalom obnovljivih izvora energije, ali da je neophodno smanjiti rad Termoelektrane Pljevlja, budući da korišćenje uglja i dizela učestvuje sa čak 70% u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte. „Mjere u sektoru energetike i saobraćaja imaće najveći doprinos ostvarivanju nacionalnih ciljeva“, zaključio je Miljanić.

Tokom diskusije, članovi Zelene poslaničke grupe otvorili su niz pitanja u vezi sa korišćenjem LULUCF sektora, planovima za pravednu tranziciju Termoelektrane Pljevlja, razvojem hidroenergetskih kapaciteta, izgradnjom HE Komarnica, mogućnostima korišćenja Bilećkog jezera, kao i namjenom naknada za obnovljive izvore energije koje građani plaćaju kroz račune za struju.

Na kraju sastanka, poslanici su ocijenili da dokument potvrđuje posvećenost Crne Gore dekarbonizaciji i borbi protiv klimatskih promjena, ali su naglasili da država mora biti oprezna u njegovoj implementaciji, kako bi se obezbijedila ravnoteža između ekoloških ciljeva i socio-ekonomskog razvoja. S tim u vezi, ukazano je na potrebu detaljnih konsultacija sa institucijama koje će biti nosioci reformi.

Predstavnici Zelene poslaničke grupe najavili su da će ovo biti prvi u nizu sastanaka posvećenih NEKP-u, dok će naredni sastanci biti usmjereni na efekte i izazove njegove implementacije.

Na sastanku su učestvovali poslanici Dejan Đurović, Branka Marković, Nađa Laković, Slađana Kaluđerović i Radinka Ćinćur, zatim predstavnici Ministarstva energetike i rudarstva predvođeni ministrom Admirom Šahmanovićem, državnim sekretarom Dinom Tutundžićem, v.d. generalnog direktora Direktorata za elektroenergetiku Zvjezdanom Vujovićem, v.d. generalnom direktoricom Direktorata za naftu i gas Zoranom Sekulić, te prof. dr Zoranom Miljanićem. U ime Škole političkih studija, koja pruža podršku radu Zelene poslaničke grupe, sastanku su prisustvovali direktor Milan Radović i koordinatorka komunikacija Danijela Darmanović.